Monilioze voća su rasprostranjene u svim proizvodnim regionima zemlje. Na osetljivim sortama, ukoliko se ne preduzme adekvatna zaštita, redovno može da prouzrokuje masovno propadanje cvetova i grančica, a značajne štete pravi i na plodovima, na kojima izaziva trulež.

Prouzrokovač bolesti je fitopatogena bakterija iz roda Monilinia, koja se javlja u dva različita oblika:

1. Monilinia laxa – napada najčešće koštičave voćne vrste: trešnju, višnju, šljivu, breskvu, kajsiju i prouzrokuje sušenje cvetova i grančica.
2. Monilinia fructigena– najčešće prouzokije mrku trulež plodova jabučastih voćnih vrsta.

SIMPTOMI: Osnovni simptomi se ispoljavaju na cvetovima, lastarima, grančicama i plodovima. Zaraženi cvetovi postaju mrko sive boje, suše se i otpadaju. Sušenje mladara manifestuje se u vreme cvetanja i posle cvetanja. Patogen prodire stvarajući ovalne ili eliptične pege, mladari bivaju prstenasto obuhvaćeni, tako da se deo iznad zaraze suši i izumire.

Plodovi voćaka mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, a i kasnije u skladištu. Ređe su napadnuti mlađi plodovi i kada su zahvaćeni oni nekrotiraju, istrule i opadnu. Na starijim plodovima javljaju se kružne koncentrične svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju, tkivo u okviru pega truli zahvatajući sve veće površine tkiva. Ubrzo čitav plod počinje da truli, smežurava se, suši i pretvara u tzv. mumije. Tako mumificirani plodovi mogu ostati u krošnji da vise ili otpadaju na zemlju i mogu više godina formirati konidije i askospore.

Infekcija lastara i grana može nastati usled zaraze cveta i ploda. Na mestu zaraze javljaju se ulegnute, eliptične mrke pege, iz kojih u vlažnim uslovima curi ističe smola i dolazi do formiranja rak-rana.

CIKLUS RAZVOJA: Gljiva prezimljava u obliku micelije u rak-ranama u kori zaraženih grana i grančica, kao i u mumificiranim plodovima, bilo da su ostali u krošnji ili opali na zemlju. Osnovni izvor inokuluma kako za primarne, tako i za sekundarne zaraze su konidije koje se stvaraju iz micelija. Konidije se raznose putem vetra, vode ili insektima. Najkritičniji period za zarazu je period cvetanja, naročito ako ga prati vlažno vreme. Primarna zaraza se ostvaruje u toku cvetanja, kada konidije inficiraju mladar preko cvetnih organa. Izlučujući toksine u mladaru, gljiva prouzrokuje naglo sušenje mladara i to već u završetku cvetanja. Ako se cvetanje oduži, ili ako se dogodi da se deo cvetova na stablu naknadno otvori, moguća je i sekundarna infekcija s precvetalih i osušenih cvetova na nove tek procvale, ali samo putem konidija. Na odumrlim cvetovima i mladarima se za vlažnog vremena obilno razviju jastučići konidija sive boje.

U vlažnim uslovima, količina inokuluma se povećava tokom vegetacije, što prouzrokuje jaču pojavu truleži ploda. Takođe, oštećenja plodova od insekata, insolacije, hemikalija i drugih faktora dovodi do intenzivnijeg razvoja bolesti na plodovima.

ZAŠTITA OD MONILIOZA nije jednostavna i zahteva primenu kako agrotehničkih, tako i hemijskih mera. Pri podizanju voćnjaka treba birati propusne terene gde je olakšano provetravanje, a redove postavljati u pravcu dominantnih vetrova radi bolje aeracije. Zaražene grančice i grane orezivati 20 cm ispod suvog dela jer gljiva prodire duboko u drvo. Orezane grane i grančice, zajedno sa mumificiranim plodovima izneti van voćnjaka i spaliti.

HEMIJSKO SUZBIJANJE MONILIJE podrazumeva upotrebu fungicida u periodu mirovanja vegetacije, pred cvetanje (beli baloni), u punom cvetanju i u precvetavanju. Ukoliko je period cvetanja produžen i praćen vlažnim vremenom, potrebno je još jedno dodatno tretiranje tokom cvetanja. Za tretmane u toku mirovanja vegetacije se koriste preparati na bazi bakra, dok se za ostale tretmane mogu koristiti preparati na bazi: ciprodinila, tebukonazola, hlortalonila, boksalida i piraklostrobina.