Šimširov moljac lat. Cydalima perspectalis je štetočina koja je nova kod nas, ali i u regionu. Poreklo vodi iz Azije.

Leptir (imago) je bele boje, jaja polaže sa donje strane lista. Mlade gusenice su zelene boje, borave u unutrašnjosti biljke skrivajući se i hraneći listom. Starije gusenice su zelene boje, sa karakterističnom crnom prugom i tankim belim prugama, te crnim tačkama na leđnoj strani. Proždiru čitave listove i od biljke ostaju samo grane obavijene paučinom.Štetočina ima dve do tri generacije godišnje, prezimljava u stadijumu gusenice, a prva generacija se javlja u proleće. Njegovo prisustvo može biti i do oktobra, zavisno od vremenskih uslova. Hrani se listom šimšira, božikovinom i japanskom kurikom, ali ne napada voćarske i povrtarske kulture.

Problem kod suzbijanja

Najveći problem kod suzbijanja ove štetočine je u tome što se oštećenja kasno uočavaju, baš iz razloga toga što mlade gusenice napadaju unutrašnji deo biljke. On je skriven i kada se štete uoče, prilično su velike. Starije gusenice su otpornije na insekticide i samim tim je suzbijanje otežano, a na jednoj biljci ih može biti oko stotinu.

Mere suzbijanja

Jedna od prvih mera je redovno pregledanje biljaka na okućnicama i vrtovima, pri čemu treba razmaknuti grane i dobro pregledati unutrašnjost bijke. Od mehaničkih i ekoloških metoda, prihvatljivo je sakupljanje i uništavanje zapredaka u kojima gusenica prezimljava.

U proleće se grmovi mogu isprati mlazom vode pod velikim pritiskom, a nakon toga se gusenice sakupljaju i uništavaju. Izgrižene, suve i zaražene delove treba spaliti. Ponekad je pri velikom napadu potrebno potpuno skraćivanje biljke. Nakon toga biljka isteruje nove, zdrave mladice.

Na tržištu ne postoji preparat koji je registrovan upravo za ovu štetočinu, ali dobre rezultate daju insekticidi koji su regostrovani za druge štetočine na ukrasnom bilju.