Štetni glodari (pacovi i miševi) su kroz istoriju zabeleženi kao stalni pratioci čoveka. Široko su rasprostranjeni i nanose značajne ekonomske štete, a predstavljaju i veliku opasnost po zdravlje ljudi, jer su prenosioci raznih zaraznih bolesti.

Danas se primenjuju različite metode uništavanja ovih jako rasprostranjenih štetočina gde se izdvajaju preventivne i kurativne metode suzbijanja. Kada je reč o preventivnim metodama postoji sistematska deratizacija, kojom se smanjuje brojnost štetočina i trebalo bi da se upražnjava najmanje dva puta godišnje, u proleće i jesen, odnosno kada je najveća aktivnost pomenutih. Ukoliko se ne obavi preventivan metod suzbijanja, preostaju kurativni metodi, odnosno direktna borba sa štetočinama (hemijska borba).

Preventivne metode (npr.uklanjanje otpada), biološke metode (prirodni neprijatelji), agrotehničke metode (upotreba struje,visokog napona, gasnih klopki, raznih lepkova, radioaktivnih zrakova itd.), takođe su neke od mera za uništavanje štetnih glodara. Najprimenjivaniji metod suzbijanja je hemijski, koji se vrši upotrebom hemijskih sredstava -rodenticida.

Aktivne materije koje se najčešće upotrebljavaju su: brodifakum, bromadiolon, cinkfosfid, kumatetralil, flokumafen, hlorofacinon, holekalciferol, natrijum selenit, varfarin. Tretiranje se obavlja postavljanjem mamaka (u jesen i rano u proleće) u jame koje se potom prekriju sa zemljom. Potrebno je vršiti suzbijanje i u godinama kada je brojnost njihovih populacija mala i pri tome prednost treba dati agrotehničkim merama borbe. Prilikom izvođenja hemijskih mera borbe treba obuhvatiti velike površine zemljišta i voditi računa o sprečavanju mogućih trovanja divljači. Poštujući navedene agrotehničke mere svodimo na minimum mogućnost masovne pojave štetnih glodara u usevima strnih žita.